Imam muža godinama, ali kao da ga i nemam bar što se onih stvari tiče. Jako je nemaran prema meni i zanima ga samo rad i posao što me užasno živcira i ne mogu ga shvatiti.. Puno mi fali u krevetu i puno puta mu se mazim on mi kaže da ne dosađujem jer je umoran i spava mu se, okrene se na drugu stranu i zaspi.
Naravno ja sam te osećaje skupljala u sebi i nikada se nikome nisam žalila nego sam noge rasirila na ramenima njegovog prijatelja ni to dugo nije trajalo. Stvarno sam uvek gledala da mu idem niz dlaku i da ga ne uvredim niti na bilo koji način iako on nije mario za mene i moje osećaje. Sve se to skupljalo u meni do jednog dana kada sam osetila da gubim tlo pod nogama. Vrtelo mi se u glavi kao da sam na ringišpilu imala sam pritisak u prsima i gušila sam se, i baš me hvatala neka panika i strah i imala sam osećaj tegobe.
Kada je doktorka napravila sve analize koje su bile u redu pitala me samo da što me muči i što mi najviše fali. Rekla sam da je to muž i odnos sa njim, zaključila je da sam pukla na živce zbog ne dovoljnog odnosa sa mužem i dala mi je terapiju da se smiri, ja ih zovem vesele tablete. Mogu reći da mi puno pomažu i više se ne opterećujem sa tim stvarima.
Nema komentara:
Objavi komentar