Imala sam najbolju frendicu toliko smo bile slične da nemam reči. Ja sam bila više “fina” devojka, knjiški moljac – što bi se reklo. Drugarica je takođe bila pametna i načitana, ali je volela i da pije i izlazi noću. Stalno je dovlačila neke ženskaroše u stan, pokušavala je meni namestiti se*s s njenim muškarcima.
Jednu noć osetila sam muškarca pored sebe, toliko sam počela da vičem da sam sve stanare iz zgrade probudila. Često sam čula uzdahe, što mi je bilo krajnje odvratno, tako da smo na kraju i prestale da se družimo i ja sam se odselila. Ja sam na kraju našla za sebe jednog finog momka i danas sa njim imam dvoje mališana. Srela sam se pre nekoliko dana s tom devojkom, bivšom drugaricom, popile smo kafu zajedno i malo se ispričale. Pričala sam joj o tome kako mi je momak pao u nesvest kada sam ga prvi put poljubila, kako smo zajedno napravili krevetac za prvo dete itd.
Ona nije imala ništa o čemu bi mi pričala, imala je nekakvu tugu u očima. Na kraju mi je rekla da boluje od side i pitala da li moze da ostane kod mene nekoliko dana, jer nije imala nikog. Iako se nismo čule i videle godinama, žao mi je što se sve tako završilo. Da mogu samo vratiti vreme unazad…
Nema komentara:
Objavi komentar