Udala sam se sa 16 godina, NE SVOJOM VOLJOM! Moji roditelji su me zbog ličnih interesa, tačnije novca dali za momka starijeg od mene 5 godina, a čiji je mozak na nivou petogodišnjaka. Bila sam nevina i jedino im je to bilo bitno, a da sam znala da će me nevinost toliko koštati davno bih je izgubila. Rodbina, komšije, ma niko nije ni probao da me zaštiti i spasi.
Svadba je bila kao iz bajke, na 1000 zvanica, najbolji pjevači, najskuplja hrana, pića, savršenstvo, ali za djevojku koja je svojevoljno pristala da se uda, za mene, PAKAO. Međutim nisam mogla ni da zamislim šta me je dalje čekalo. Svekar i svekrva su me uveli u spavaću sobu, raspremili i tada uveli i svog sina, mog muža. Ubrzo je bio na meni, odnosno u meni, a svekar i svekrva su sve pomno pratili. Kada je potekla krv niz moje butine, od uzbuđenja su počeli da ciče i po nama bacaju novac. Već sam preko 10 godina u braku, rodila sam četvero djece, pomirila sam se sa sudbinom i vremenom sam se navikla na sve, brinem se o mužu kao o djetetu.
Nema mi druge… Možda mi je lakše i zbog novca, jer stvarno sam se udala u boatstvo, a i svekar i svekrva su mi dobri i nemam problema sa njima. Da sam sretna, nisam, ali nemam izbira i moram ovaj život da živim, pogotovo jer sam sada i majka i naprosto na mom licu ne smije da se vidi tuga i bol.
Nema komentara:
Objavi komentar