Imam drugaricu koja živi siromašno.
Uvek kad je zovnem kod mene kažem joj da ponese lap-top (koji je star), a nema ni TV kući, njeni su siromašni (ostali bez posla i jedva sastavljaju kraj s krajem) i ona skida sa interneta šta može da gleda kući, ja spremim neko kuvano (bolje) jelo, i postavim da jedemo zajedno (jer znam da nekad bude i gladna.
Sve to radim tako da ona ne primeti da joj ja pomažem jer ona nema.
Dajem joj neke stvari govoreći joj da su mi male ili da mi stoje a neću nikad nositi, a nove su, pa bolje da bar ona nosi ako joj odg.
Ali joj ne dajem baš sve da se ne bi osećala poniženo, jer ja to ne želim.
Uskoro ću joj pokloniti TV, reći cu joj da joj pozajmljujem da joj ne bude dosadno kući.
Nema komentara:
Objavi komentar