Došla sam biciklom u kafić da se vidim sa drugaricom. Ostavila sam ga pored ulaza, a sjela u baštu. Nikome nije smetao, niti je otežavao prolaz.
Pola sata kasnije, dolazi neki momak (ne zna se je li viši ili širi, mrcina), šepuri se kao paun i glasno govori “Čiji je ovo bicikl”. Kažem da je moj, a lik ga ladno obori na zemlju. Odmah sam ustala i otišla do njega, on se dere kako je to kinesko sr*nje, krš i krenuo da mi se unosi u facu, vjerujem da bi me i udario.
Tako sam ga zviznula šakom da je ostao zatečen. I to “kinesko sr*nje” je neko pošteno platio, seljačino.
Nema komentara:
Objavi komentar