Sa njim sam samo 5 dana, ali mi se čini kao večnost.Imala sam pre njega mnogo momaka.Ali sada kad pogledam, samo mi je on trebao.Osećam se potpunom, ono što sam priželjkivala ceo život. Mislim da sam zaljubljena, a ceo život bežim od toga.
On je sve što želim, stvarno. Fudbaler je i savršene je građe, ja sam malo punija, ali po ceo dan mi ponavlja da se ne opterećujem time.Imamo iste narukvice.Većina vas će reći da je rano, ali nema lepšeg osećaja kad ustanem i vidim je na ruci i znam da je on nosi.Pravi je dzek.Jednom prilikom smo se zajedno vraćali busom, umalo nisam zaspala na njegovom ramenu.Sa njim se osećam sigurno.Jednog dana mi je palo na pamet da mu kažem da se selim za Beograd, rekao je:’MOLIM!? TI SAMO MOŽEŠ KOD MENE DA SE PRESELIŠ!ČUJEŠ LI ME?!’ Oduševljava me svaki dan nekom sitnicom koja mi popravi dan.Situacija u mojoj porodici nije baš idealna, ali sve je mnogo bolje kada on pošalje poruku.Rekla sam mojima za njega, ali oni misle da to nije ništa ozbiljno i briga me, ja znam da jeste.Želim da budem tu za njega uvek.I da psujem sudiju ako mu ne da penal.I da igramo pes i ako ja pojma nemam.Iglali smo jedno veče i dao je prvo meni gol, pa sebi, da bi igrali penale:D AHAHHAHA:D Stvarno je nešto posebno.
Kad treba kući da idem, jedva se odvojim od njega.Samo, plašim se da ga ne izgubim, plašim se da ge sve ne prođe tek tako.Šta ću ja posle? Znam da je rano da tazmišljam o tome, ali prvi put se ovako osećamm i ne znam da se ponašam.Uf.
Nema komentara:
Objavi komentar