Mlada penzionerka sva uzbuđena i doterana čeka poštara i svoju prvu penziju.
Čuje se zvono, mlada penzionerka otvara, ugleda poštara, zgrabi ga i
odvuče u spavaću sobu…
Posle nekog vremena poštar ode u kupatilo a žena u kuhinji sprema.
Dolazi i poštar u kuhinju i ugleda na stolu pravu ikebanu od doručka:
šunka, kulen, kajmak zlatiborski… pa viski, šampanjac…
Doručkuju oni, poštar polazi a mlada penzionerka mu pruža 200 dinara.
Poštar iznenađeno upita:
Pa, draga gospođo, čemu još i ovo?
E, pa – počne mlada penzionerka da objašnjava, ja sam danas veoma
uzbuđena…
Znate, doneli ste mi prvu penziju u životu.
Juče baš to pričam mužu i kažem mu da je to veoma važan dan u mom životu, i pitam ga kakav je red i šta da dam poštaru u toj prilici. A moj muž reče:
Je*i ga, daj mu 200 dinara i to je to… – a doručak je bio moja ideja.
Nema komentara:
Objavi komentar