To sto te nikome ne spominjem ne znaci da sam te zaboravila, bas suprotno, jos mislim na tebe. Istina, ne kao pre, ali prisutan si. Iako nisam zelela obelezio si me, promenio, naterao da odrastem. Sada sam svesna zlobe oko sebe i znam da jos o tome moram da ucim.
Godinaa , 2011/12-… Imala sam njega, mirno more i sigurnu luku kada se bure pojave, bio je tu i kada mi nije trebao, a onda sam samo pozelela da odem. Okrenula se i otisla, neznajuci da ce me put kojim idem voditi do osobe koja je njegova totalna suprotnost, do onoga koji ce mi tlo zavrteti i zbog koga sada ovo pisem. Da, zelela sam neku promenu, nekoga ko ce me naterati da mi srce zebe, da gorim od ljubomore i zelje da bude tu… Vrtoglavom brzinom sam i dobila zeljeno, samo sto je on vec bio neciji. Verovatno ga je ona pozelela mnogo pre mene.
13. 08. 2011- noc promena
Pre nego sto opisem nas susret, red je da objasnim kako je uopste do njega doslo. Dan kao i svaki drugi, sedim za kompom i pregledam naslovnu stranu, nista zanimljivo… Tada vidim da je on line, Stefan, decko sa kojim se nikada nisam dopisivala, ni ne znam otkud mi u prijateljima. Radoznalo mu pregledam profil, ima sta da se vidi, gomila razlicitih devojaka koje mu svasta objavljuju na zid, fudbaler, i sve je jasno, ne zeli nista za stalno. Izlazim sa njegovog profila i nastavljam da trazim nekoga sa kim bih se dopisivala. Tada, po prvi put, on se javlja! Nisam mogla da verujem, koja sudbina ili samo puka slucajnost? Nase prvo dopisivanje je bilo bas zanimljivo. Posto sam bila u njegovom gradu predlozio mi je da se vidimo, ta direktnost me nije zacudila jer je isla uz moj prethodni zakljucak o njemu. Bez suvise razmisljanja sam pristala. Ponavljam, zelela sam promenu, divlju strast!
Trebali smo da se sastanemo u 19h, kada on zavrsi sa treningom. Ne znam ni sama sta sam sve osecala dok sam cekala vreme za polazak. Strah pomesan sa srecom, zelju i radoznalost, tako je uvek bilo sa njim, nikada nije samo jedno osecanje bilo prisutno, uvek vrtlog emocija i ja izgubljena u njemu. Krecem, za susret zna samo sestra, Aleksandra, ali nju to nije mnogo ni zanimalo, kao ni mene sta ce mi ko reci. Idem ulicom, a kolena klecaju, osecam kako mi krv kljuca i „udara“ u glavu, tlo ne osecam i ne razmisljam. Stizem, ali ga ne vidim. Da me nije ispalio? Gledam u telefon, stigla sam na vreme… Podizem glavu i vidim ga, mase mi telefonom preko puta ulice. Prilazim mu i bila sam gotova!
Osmeh i pogled deteta, malo je reci da sam omamljena. Sve ono sto mi je nedostajalo u prethodnoj vezi mesecima, ovde sam osetila za par minuta. Prosetali smo, a onda seli na obliznju klupicu. Drhtala sam. Samo sam ga slusala, taj glas mi je mnogo prijao, bez obzira sta je tada govorio. A onda sam morala da se vratim u realnost i shvatim da mi upravo nabraja razloge zasto ne zeli vezu, vec zezanje. Posto sam ocekivala ovo rekla sam mu da se ne slazemo po tom pitanju i da je bolje da potrazi negde drugde. Nije se bunio, naprotiv, bio je razuman i miran, rekla bih savrsen.
Ispratio me je i na rastanku poljubio u obraz, zbog tog poljupca sam ostala bez daha. Priznajem da sam bila razocarana sto sam bila u pravu u vezi njega, ali sta sam mogla? Verovala sam da se prica tu i zavrsava, ali on je imao drugaciji plan. Par sati nakom naseg rastanka javio se. Pricu je zapoceo krajnje neobavezno, i ponovo pitanje da se vidimo, sto sam vesto izbegla. Zbog straha, najvise… Plasila sam se da necu moci da mu odolim, da cu napraviti gresku koja ce me skupo kostati, da cu pogaziti sebe… Samo dva dana posle toga, nista od ovoga mi nije bilo vazno! I tako narednih godinu dana.
Nema komentara:
Objavi komentar