Vrlo rano sam počela sa se*som, u 16. godini. Ne znam da li je to uopšte rano po današnjim uvrnutim standardima. Do svoje 20-e sam već imala veoma solidno iskustvo i možda je to razlog zbog kojeg sam razvila tu perverziju. Kažu per*erzija, mada ja tu ne vidim ništa strašno.
Dakle, obožavam da se sek*am na prljavim mestima. Javni WC, štala, stanični klozet, slepa ulica, garaža… važno je da je javno i da je prljavo. Imala sam puno problema zbog toga sa muškarcima. Valjda misle da sam dr*lja, jer kad im predložim da me uzmu otp*zadi u wc-u bioskopa (ako smo izašli u grad), već sutradan mogu da zaboravim na dalje viđanje. Pa, uglavnom im ne zameram na tome. Svako traži ono što želi i ako mu to ne odgovara, ide dalje.
Uglavnom se završavalo loše, sve dok nisam upoznala mog dečka, a kasnije muža. On je prvi meni predložio da se, prilikom prvog izlaska, kre**emo žestoko pored kante za smeće u uličici iza restorana u koji smo izašli. Bilo je tako suludo i žestoko da sam se odmah zaljubila. Ako se tako čovek zaljubljuje. Vremenom smo toliko zglajznuli u naše maštarije, da uvek pri ruci ima tubu vazelina – jer sam vremenom razvila i jak poriv za analnim se**om. Ne bih mogla da zamislim život ni sa jednim drugim muškarcem.
Nema komentara:
Objavi komentar